Could I be happier, I don`t think so
Glavna, glavna vijest , jos jednom naglasavam glavna, je da sam pricala s Damirom o tom ka na cemu smo, u biti na cemu je on. Pitala sam ga jel se on meni javlja samo iz dosade u zivotu, da ubije monotomiju ili mu je stalo. Prvo šta je od bilo je ka da njemu nikad nije dosadno u zivotu, poslin se isto diplomatski sta izvlacit iz pitanja ka da ne razumi sta ga pitam. Sta mi je govorit da opet pitam i da mi nije stalo do odgovora ako ne zelim opet pitat. Ja sam mu na to odg ka da necu ga 100 puta isto pitat i da sam ga vec pitala. I na kraju mi je odg ka ipak cu ti odg, stalo mi je. Jos nisan probavila tu vijest, ko grom iz vedra neba. Jbt, njemu, jedinom coviku na svitu do kog je meni stalo je isto stalo do mene. I sta je najzalosnije pored sve te dostajalosti nikad nista vise nece bit. UF. I ko sad na mom mom mistu ne bi ispalija na živce. Btw ro je bila glavna vijest ima par dana. U međuvrimenu smo se uspili poklat i pomirit. Pokusala sam ga protjerat iz zivota mi, i kad je stvarno otisa trazila sam da ne dize ruke od mene. Snaga odlucnosti trajala je svega 10 h. Već ujutro me bilo straj da cu ga izgubit u takvom obliku u kom ga imam i da ga u nikakvom necu imat.
Jučer sam bila upisat se na fax, upisala sam se. Ne mogu virovat, bilo me straj da necu sta zajebat i da cu uspit uprskat upise. Vidila sam Anitu, ljuta je jer sam joj malo prekasno rekla da necu zivit s njom u stanu već putovat. A jbga , sad tek vidim da je to bija samo moj hir. A i sve sta volim je ovdje i ne bi tila otić, volila bi da me uvik nešto veže ode. Možda me život odvede daleko, ali zasad volim znat da cu jos dugo biti tu (tako blizu, a i tako daleko od njega istovremeno).
Glupi Igor i dalje šalje poruke, otkad sam s Damirom u kontaktu uopće na to ne obraćam pažnju. Zadnje šta je pita je da se pomirimo, da mu je dosadno bez mene i ka da ocemo se pomirit. Ma da, pihhhhhh!
Tribala sam jucer ic u Primošten ali zbog jebene administracije na faxu nisam, a jbga. Vjerojatno ću zato danas. Juppi. Can`t wait.
Zadnjih dana sve mi nekako ide od ruke skoro u potpunosti. I samo molim Boga da se ne probudim iz ove bajke i da ne skuzim da sam sve s faxom, poslom, životom sanjala. Keep keep dreaming!
Dobro jutro pjevaju ptice, heh
Jucer sam bila u gradu malo s Ivanom, moze se rec da sam nakon toga malo manje ljuta na nju. Odlucila sam ovo lito uzivat do maksimuma. Plan o izbjegavanju Damira mijenjam u plan o neizbjegavanju Damira, a Bože moj ako ga sretnem sretnem, ako ne sretnem ne stretnem. Na piću je bilo zanimljivo samo zbog činjenice šta sam fizički odijeljena od njega negdi 5-6 m (mozda i vise ili manje, ja se bas ne razumin u mjere). Je i ja znan odabrat misto ( a u biti nisan ga ja ni birala, vec Ivana). Baš mi je smišan bija unatoč činjenici da sam vidila pozadinu njegove glave samo odzada. Pitam se je li on mene skonta. Ivani sam rekla par rici o njemu, normalno ništa previše. Ko da ljudi moraju znat šta je sve bilo ( a više manje nije ni bilo ništa). Glupi Igor mi je cilo vrime sla poruke, ja normalno nisan ništa odgovarala ( na tu budalu ne namjeravam više ni lipe potrošit). I sad na kraju mi je ka reka da u njegovom životu nema nikog osim stanovite "rodice", vamo tamo. Ma zaboli me za njega i rodicu. Tek sad vidim kakva je budala. I još mi je za nepovirovat reka ka da kako sam ja i mogla pomislit da bi ikad moglo nesto ozbiljno bit među nama jer je on ka puno iznad mene. Zamalo nisan crkla od smija kad sam to procitala. Ako je iko na ovom svitu sjebaniji od mene. Osoba koja se drogirala ( a upitno je je li to i sad radi), koja pije "tablete za glavu", koja nema pojma o životu, ponaša se kako sam se ja ponašala s 14 god. Uopće me nisu takle njegove riječi. Da mi je to Damir reka srušilo bi me do dna. Uostalom kad sam ja tako ispod njega koji mi se k.... javlja. Ma zaboli me.
Probudila me Damirova poruka, jedno od najlipših buđenja koje pamtim ( sjećam se još boljeg jednog kad me ujutro davno njegov poziv probudija). On je službeno jedina osoba na svitu koja me može probudit kad god poželi. Glupo je to , ali ja sam čak zahvalna Bogu i na ovom dijelu našeg odnosa. Vjerojatno bi prepukla od sreće napola kad bi išta više bilo. Nikad mi do nikog nije bilo tako stalo ka do njega (dosad). Prije mi je bilo stalo do Pere, ali kad pogledam sad pa to nije ništa u usporedbi s ovim. Ovo je ričima neobjašnjivo. Ali tu nema nikakve zajedničke budućnosti , a i kad bi je bilo bilo bi nešto bzvz kratkotrajno. Teško da možeš nekoga dugorocno volit ovakvim intezitetom kako ja njega sad volim. Jbt, on je jedino muško na svitu zbog kojega sam plakala (to je bilo u fazi kad sam mislila da nakon kraja našeg poslovnog odnosa će se naši putevi zauvik razić). Putevi nam se nisu još uvik skroz razišli, ali samo šta nisu. Šta se tiče tog plakanja, nadam se da je ovo bilo prvi i zadnji put da plačem radi takvih stvari. A u biti on je i vrijedan plakanja, da sam plakala ajmo reć za Igorom (toliko glupa još nisam, fala Bogu) to bi stvarno bilo katastrofa. Koliko me taj čovik razočara, nije ni I od Igora koji mi se činija da je prvih 2-3 dana, haha, dok sam ga tek upoznala. Zgadija mi se za nepovirovat. Ma sad s njim ne bi išta ni da mi plaćaju, čak ni kad mi bude jako jako jako dosadno u životu. Okaljala bi samu sebe i svoje osjećaje spram Damiru kad bi išta pružila šansi Igoru. Glupa sam šta sam išta ikad s njim i imala. Nije vrijedan spomena. Fuj! Čini mi se da više nikad o njemu ode neću pisat.
Šta me jutros najranije naidilo. Tribala sam ić vidit u banku jel mi sila plaća, nije mi sila. Šmrc, šmrc. Jebem mu onog ko je izmislija račune i kartice. Broke sam samo tako. Da mi lipo plaća na ruke ne bi imala ovakvih problema. Sad svako malo moram do banke (dok mi ne stigne kartica), a to mi je tlaka samo takva. UFF! Bisna sam ajme. Inače, čini mi se da sve ide nabolje. Rješavam se otpada koji mi koči život (kao npr Igor).
Začudo i Anita mi se jučer javila ka da jesan li vanka, da navratim do kafica di je sila na rivi. (Rekla mi je mater da me neko zva dok sam se tuširala, biće to bila ona). Aj, vidim da će ovo lito bit bar mrvicu aktivnija u kontaktu sa mnom. A draga mi je ajme ajme. Baš sam happy zadnjih dana ( a možda bi tribala bit down skroz).
ŽIVOT MI PONEKAD MNOGO DARUJE , ČAK I KAD ZLO U NJEMU CARUJE!
Shvatila sam...
Shvatila sam, bar mislim da jesam na cemu sam. Neke ljude je najpametnije otpisat. A trenutno mojoj listi otpisanih mogu pridodat Damira, Igora i Ivanu. Od njih troje jedino tj. jedina koja ima mogucnost povratka mojoj listi ljudi do kojih mi je stalo je Ivana. I do njih dvojice mi je stalo, ali izgleda da nijednom od njih dvoje nije stalo dovoljno. Dok mi se Damir nije javlja kao sada zavrat sam sebe cak uspila da mi je stvarno stalo do Igora. Sada kada je tu opet bar bljesak od Damira Igor mi ej zadnja stvar na pameti. Jucer sam imala fazu zivota u kojoj sam bila sritna do neslucenih razmjera, no navecer je stiglo prizemljavanje. Pitala sam Damira da napokon vec jednom rece sta oce i da mi se ne da vise igrat macke i misa. Nas odnos je sada na razini djecjeg vrtica. Cujemo se tj. dopisujemo se pred spavanje. To mi nikako ne moze bit dovoljno i pozelim dikod da i to okoncam jer vidim da nema smisla i kad tad ce me povridit do dna i sta cu tad. Pokusala sam to rjesit jucer, bezuspjesno naravno. Kad sam mu rekla da lipo sve rjesimo ili necemo nikako on je opet pocea lagat. Puknit ce mi kad tad film, a zasad sam zadovoljna i s tim mrvicama njegove paznje. A nije mi jasno je li njemu uopoce stalo ikako ili mu ja samo hranim egoizam i skracujem dosadu. Mozda je s njom (tu je uvik i ona. Ona zbog koje ja patim , sta je najgore cak mi se i svidja ta cura. Cini mi se milijun puta bolja i iskrenija od evo recimo mene.) usa u fazu nekakve dosade. Samo bi tila znat cemu mi se javlja uopce ako mu nije stalo. A ako mu je i stalo mozda mu nije dovoljno stalo. Sigurno mu nije stalo koliko bi ja tila da je. Znan da s njim moja buducnost se svodi na nista. Nema tu nikakve buducnosti. Odluka mi je bila da ga izbjegavam, udaljim se miljama od njega. Jbt, cak sam i subotama izbjegavala izlazit da ga ne bi vidila. Odsad me boli ona stvar, ako on moze bez mene pa bome mogu i ja bez njega. Kako god oce. Igor se opet poceja javljat jucer. Prije sam ja nas odonos forsirala, a sad on. Da nije ovakvog oblika Damira (tog nestvarnog koji mi salje tj. odgovara na poruke) sigurno bi mu se iz dosade javila, ali sada no way. Aj bar je necemu Damir posluzija, da se rijesim te cimavice od Igora. Dobro mi je Danijela rekla takav neko mi ne triba u zivotu ( a u zivot sam ga pustila iz same dosade). Koliko god mi je jedno vrime bija drag, sad mi je ogavan ajme. Taj moze na usta prosrat sta niko na svitu ne moze. Bas se pitam sta ce bit kad se vrati s otoka (ako je uopce na otoku, mozda je i to jos samo jedna od njegovih lazi). A i tu je uvik njegova draga "rodica". Nemam pojma kako toj zenskoj ne smetam ja i sve poput mene. Na sta je ovaj svit spa.
No, dobra vijest je da sam upala i na ekonomiju i na pomorski menadzment. Imala sam fazu (od nekih 3 min) kad sam se cak mislila di cu ic, ali eto idem na ekonomiju. Stvarno imam vise srice nego pameti. Za prijemni sam se skroz slabo pripremila, a opet sam upala (i to bez placanja , hello). Aj bar je to jedino sta je u redu s ovim mojim sjebanim zivotom. I s poslom je sad sve ajmo rec u redu. Zuzy se vratila iz Gradca, cak mi je i nedostajala (unbeliveable). Pokusala mi je jucer opet podvalit da odradim njen dia posla, skuzila sam je odma ka i prvi put. U glavi sam cak osmislila savrsenu osvetu, dotukla bi je ajme. Ali, ja nisan tako nisko spala ka ona. Na kraju sam ja taj njen posa galantno prebacila opet na nju, da bi ga ona opet prebacila na Anu. A sta ce jadna Ana je na dnu hijerarhijskog lanca. Heh, sad sam ja orao, Zuzy je negdi tigar. Aj ne more mi nista, ipak sam ja u zraku. hehe
Sta se tice Ivane samo par stvari mogu rec. To je osoba cije me ponasanje nenormalno razocaralo. No neka joj bude kako oce, vratit ce se meni ona kad tad. Ali mozda bude kasno. Jer kako se kaze sve se vraca sve se placa majmune!
